Kupovina polovnog automobila u Srbiji i regionu danas je najčešći izbor prosečnog kupca. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, više od 80% prvih registracija u Srbiji odnosi se na polovna vozila, a najčešće se kupuju automobili iz uvoza, najviše iz Nemačke, Italije i Francuske. Međutim, iza većine povoljnih cena na oglasima krije se niz problema koje prodavci često prikrivaju kako bi brzo prodali vozilo.

Iskustva iz domaćih servisa i automehaničarskih radionica pokazuju da najveći broj reklamacija i popravki dolazi u prvih šest meseci nakon kupovine polovnjaka. Problemi se najčešće odnose na menjač, turbinu, DPF filter, elektroniku i trap – delove čije popravljanje zna da košta stotine, a ponekad i hiljade evra. Još ozbiljniji problem je što ti kvarovi često nisu vidljivi na prvi pogled niti tokom kratke probne vožnje, a često se i namerno maskiraju pre prodaje – uz minimalne i privremene intervencije poput brisanja grešaka sa dijagnostike, podmazivanja spojeva na trapu ili dopunjavanja freona u klimi.

1. Menjač i kvačilo

Kod manuelnih menjača najčešće se troši kvačilo, posebno ako je automobil vožen pretežno u gradskoj vožnji, gde se često menja brzina i startuje iz mesta. Ako pri promeni brzina osetiš da ručica škripi, teško ulazi u prvu i rikverc, ili se oseća „mrtav hod“, gotovo je sigurno da te čeka zamena kvačila ili čak kompletna reparacija menjača. Kod automatskih menjača problem je još ozbiljniji – oni ne pokazuju kvar odmah, već se javljaju tzv. „mehatronički“ problemi (povezani sa elektronikom menjača), pogotovo kod DSG i Tiptronic sistema.

Još gore – kod automatskih menjača, mnogi kvarovi su maskirani softverski resetom grešaka koji drži auto u funkciji još par dana, taman da ga kupiš i odvezeš kući. Kad se greške vrate, najčešće si već bez garancije.

2. Turbina – kvar koji obično ne čuješ dok ne bude kasno

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Petner Šlep Služba (@slep_sluzba_petner)

Kod turbo-dizel vozila (posebno popularnih 1.9 i 2.0 TDI motora), turbina počinje da gubi snagu već nakon 150.000 do 200.000 km. Nažalost, većina automobila na oglasima ima „vraćenu“ kilometražu – pa nikad ne znaš da li je turbina već jednom menjana ili samo „na izdisaju“. Tipični znaci kvara su gubitak snage, crni dim pri naglom ubrzanju, i zviždanje iz motora.

Većina ljudi ne zna da problem može biti i u zaptivkama oko turbine, a ne u samom sklopu. Ali čim auto slabije vuče pri većem gasu ili počne da troši više ulja – to je upozorenje. Ako ignorišeš ove simptome, lako se dogodi da se turbina potpuno raspadne, a opiljci uđu u motor – tada si već u zoni ozbiljnih troškova, možda i havarije motora.

Ako ignorišeš ove simptome, lako se dogodi da se turbina potpuno raspadne, a opiljci uđu u motor – tada si već u zoni ozbiljnih troškova, možda i havarije motora. U takvim slučajevima, kada auto ne može da se pokrene ili je u “limp mode” režimu, jedino rešenje je da se pozove šlep služba i obavi prevoz vozila do servisa.

3. DPF i EGR – dizelaška mora iz uvoza

Filter čestica (DPF) i EGR ventil su najveći problemi savremenih dizela, posebno kod automobila iz Nemačke, Holandije i Francuske, koji su korišćeni za gradske dostave ili kratke rute. DPF se ne uspeva regenerisati ako se auto stalno vozi na kratkim deonicama i vrlo brzo se zapuši. Ono što se danas masovno radi je softversko brisanje DPF-a, što znači da je neko iz ECU memorije “izrezao” deo koji prati njegov rad. Na tehničkom pregledu i merenju emisije gasova, takav auto može da padne, jer bez DPF-a emituje daleko više čestica.

EGR ventil ima sličan problem – on vraća deo izduvnih gasova u motor radi smanjenja emisija, ali se brzo zaprlja gareži i prestane da radi pravilno. Tada auto vuče slabije, trza, troši više goriva i često izbacuje grešku.

4. Vešanje i trap

Loše stanje trapa je problem broj jedan na našim putevima. Kad ti prodavac kaže „sve je utegnuto kao struna“, vrlo često to znači da je dan pre prodaje zamenio jednu sponu ili amortizer i podmazao spojeve da ne lupkaju odmah. Ali već posle 200 km sve počinje da škripi. Problematične tačke uključuju krajnike, sponu volana, balans štangle, amortizere i silent blokove.

Ako čuješ bilo kakve zvukove pri prelasku ležećih policajaca ili kad naglo staneš/poletiš – postoji kvar. Isto važi ako auto vuče u stranu, što može biti i posledica loše geometrije, što opet ukazuje da je vozilo možda bilo udareno tokom vožnje ili eventualno paralelnog parkiranja.

5. Elektronika

Moderni automobili su mobilni računari – i to sa stotinama senzora i modula. U polovnim kolima, naročito onima iz uvoza, elektronika je često „popravljena“ samo gašenjem grešaka preko dijagnostike. Greške se brišu – ali uzrok ostaje. Tipične stvari koje stradaju su ABS senzori, ESP moduli, senzori pritiska ulja, protokomer, lambda sonda, pa čak i centralne jedinice (ECU). Problem je što većina običnih kupaca ni ne proverava elektroniku.

Praktičan savet: Ponesi dijagnostiku (ili idi u servis koji ima Bosch/KTS uređaj) i obavezno proveri broj grešaka u svim modulima – ne samo u motoru, nego i u airbag sistemu, klimi, ESP-u i BSI modulu.

6. Klima uređaj

Klima se proverava lako – upališ je i vidiš da li hladi. Ali nije sve tako jednostavno. Ako klima „hladi slabo“, moguće je da nema freona, ali još verovatnije je da postoji curenje u sistemu, neispravan kompresor ili da su elektromagnetne spojke pri kraju. Takođe, kod automobila sa automatskom klimom, elektronika često pravi problem – npr. senzor temperature kabine šalje pogrešne podatke, pa klima radi nepravilno.

Nažalost, neki prodavci jednostavno dopune freon neposredno pre prodaje, pa klima radi par dana – taman da auto proda. Kada freon brzo iscure, to je jasan znak da postoji curenje (najčešće na isparivaču, kondenzatoru ili cevima), a popravka može biti skupa i komplikovana jer često zahteva skidanje cele kontrolne table.

7. Karoserija i rđa

Rđa na autu nije samo estetski problem – to je znak da je lim bio oštećen, često loše repariran, i da nije zaštićen osnovnim slojem zaštite (tzv. špric kit). Posebno pazi na vrata, pragove, blatobrane i donji deo gepeka. Rđa koja je samo „prešmirglana“ i prefarbana često se vraća već nakon prve zime. Takođe, proveri spojeve – nejednaki razmaci između vrata i karoserije su znak da je auto možda bio havarisan.

Saveti za proveru: Koristi lakometar (merenje debljine farbe) – fabrička vrednost je između 100 i 180 mikrona. Sve iznad 300 mikrona znači da je nešto farbano ili gitovano. Sve preko 600 je siguran znak da je lim menjan.

8. Akumulator i start-stop sistem

Akumulatori traju 3 do 5 godina, ali kod automobila sa Start-Stop sistemom koriste se skuplji AGM ili EFB akumulatori. Ako je takav auto imao klasični akumulator, to znači da vlasnik nije ulagao u održavanje. Ujedno, slab akumulator može izazvati niz elektronskih grešaka – uključujući ESP, ABS, pa čak i nepravilan rad menjača kod automatika.

Simptomi: Teže paljenje, titranje svetala, resetovanje sata i radija, poruke poput “battery low” na tabli.

9. Kilometraža

Vraćanje kilometraže je gotovo industrija u Srbiji i regionu. Auto sa 250.000 km se često oglašava sa “realnih” 168.000 km. Problem je što ti to nećeš znati osim ako se ne razumeš u servisnu istoriju vozila. Prodavci često uvoze vozila bez dokumentacije, brišu podatke iz digitalnih servisa (npr. VW, Audi, Mercedes imaju online servisne baze) i reklamiraju ih kao „prvi vlasnik u Srbiji“.

Kako da se zaštitiš: Traži potvrde iz carine, inostranih baza (npr. AutoDNA ili CarVertical), pregledaj sedišta, papučice, volan – ako su izlizani, kilometraža je skoro sigurno veća. Pomoću dijagnostike se kod nekih modela može proveriti i broj radnih sati motora i uporediti sa kilometražom.

10. Sistem za hlađenje motora

Sistem za hlađenje motora je od suštinskog značaja. Problem sa pumpom za vodu, termostatom, hladnjakom ili cevima može dovesti do pregrevanja, a to vodi ka pucanju dihtunga glave ili čak potpunoj havariji motora. Proveri ima li tragova antifriza ispod auta, da li je posuda za rashladnu tečnost masna, i da li kazaljka za temperaturu varira dok auto radi.

Simptomi: Dolivanje antifriza na svakih par dana, para iz motora, zagrevanje preko 90°C u gradskoj vožnji, ventilator koji se često uključuje.